CSRD je relativno nova evropska regulativa koja uvodi stroge i detaljne obaveze izveštavanja o održivosti za kompanije koje posluju na tržištu EU.

CSRD je usvojen krajem 2022. godine i zamenjuje staru NFRD direktivu. Cilj je da se obezbedi da investitori, banke, partneri i javnost imaju pouzdane, uporedive i standardizovane podatke o tome kako firme upravljaju svojim uticajem na:

• životnu sredinu (E – Environment),
• društvo i zaposlene (S – Social),
• korporativno upravljanje (G – Governance).

Za razliku od prethodnih propisa, CSRD obavezuje mnogo veći broj kompanija i uvodi ESRS standarde (European Sustainability Reporting Standards), koji tačno propisuju šta i kako se meri i izveštava.

CSRD i Srbija

CSRD (Corporate Sustainability Reporting Directive) je EU direktiva i trenutno se primenjuje samo na firme u EU.

Srbija još nije članica EU, pa firme registrovane u Srbiji nemaju zakonsku obavezu izveštavanja po CSRD-u.

Međutim, Srbija je kandidat za članstvo i u procesu je usklađivanja zakonodavstva sa EU regulativama. To znači da će CSRD ući u domaće propise u narednim godinama.

Iako nemaju direktnu obavezu, postoje situacije kada domaće firme indirektno moraju da prate CSRD:

• Ako imaju matičnu kompaniju ili vlasnike iz EU koji su obavezni da rade konsolidovane CSRD izveštaje → podaci iz Srbije moraju biti uključeni.
• Ako ostvaruju značajan promet u EU (više od 150 miliona €) i imaju podružnicu ili ogranak u EU koji prelazi pragove (npr. >40 miliona prihoda, >250 zaposlenih). Od 2028. godine i ovakve firme će morati da podnose izveštaje prema tzv. NESRS (Non-EU Sustainability Reporting Standards).
• Ako su deo lanca snabdevanja velikih EU kompanija → čak i male firme iz Srbije dobijaju upitnike i zahteve da pokažu podatke o emisijama, energiji, radnim pravima, načinom upravljanja itd.

CSRD još ne važi za sve firme u Srbiji, ali se oseća uticaj i na domaću privredu, a od 2028. određene kompanije će imati i zakonsku obavezu. Zato je ključno da domaća preduzeća počnu da se pripremaju na vreme.