1. CSRD – Direktiva o izveštavanju o korporativnoj održivosti (Corporate Sustainability Reporting Directive)

• Važi u EU od 2024. godine (postepeno uvodi se od 2024. do 2028)
• Zamenjuje prethodnu NFRD (Non-Financial Reporting Directive)
• Obuhvata velike firme, listirane kompanije i firme od značaja za javni interes, a u kasnijim fazama i MSP iz lanca snabdevanja

Uticaj na Balkan:

Iako većina kompanija iz regiona još nije direktno obuhvaćena, one koje posluju sa EU partnerima već osećaju pritisak da usklade poslovanje i počnu sa ESG izveštavanjem.

2. EU Taksonomija za održive aktivnosti

• Uspostavlja zajednički jezik za “zeleno” – definiše koje ekonomske aktivnosti se smatraju održivim
• Pokriva sektore poput energetike, građevinarstva, saobraćaja i poljoprivrede
• Obavezuje investitore i firme koje izdaju “zelene obveznice” da jasno pokažu da li su njihove aktivnosti u skladu sa taksonomijom

Uticaj na Balkan:

Investicije koje dolaze iz EU fondova, banaka i privatnih investitora sada moraju dokazati da su “zeleno usklađene” – što podrazumeva i da domaće firme prilagode svoje projekte ovim kriterijumima.

3. CSDDD – Direktiva o dužnoj pažnji u lancu vrednosti (Corporate Sustainability Due Diligence Directive)

• Usvojena u 2024, primena počinje postepeno od 2026
• Obavezuje velike EU kompanije da aktivno proveravaju i upravljaju društvenim i ekološkim rizicima u čitavom lancu snabdevanja
• Uključuje: ljudska prava, radne uslove, zaštitu životne sredine

Uticaj na Balkan:

Ako sarađujete sa velikim EU firmama, od vas će se tražiti da pokažete da poštujete ESG standarde, čak i ako vaša zemlja formalno nije članica EU.

4. SFDR – Uredba o obelodanjivanju održivosti u finansijskom sektoru (Sustainable Finance Disclosure Regulation)

• Namenjena bankama, investicionim fondovima, osiguravačima
• Zahteva od finansijskih institucija da otkriju koliko su njihova ulaganja zaista “održiva”

Uticaj na Balkan:

Banke koje posluju u regionu, a imaju sedišta u EU ili koriste EU fondove, već počinju da uvode ESG kriterijume pri dodeli kredita i investicija.

Šta to znači za firme u Srbiji, BiH, Crnoj Gori, Albaniji i regionu?

Iako formalno nisu članice EU, zemlje Balkana su sve više povezane sa evropskim tržištem – kroz izvoz, strane investicije, razvojne fondove i bankarski sektor. Kao rezultat, kompanije koje žele da ostanu konkurentne moraće da pokažu ESG usklađenost. ESG izveštaji i analize rizika postaće standard za partnere i dobavljače. Usklađivanje sa EU taksonomijom biće uslov za dobijanje sredstava i ulazak u projekte finansirane iz EU.

Kako da se pripremite?

• Počnite sa ESG samoprocenom - POPUNITE UPITNIK
• Identifikujte gde vaša firma trenutno stoji po pitanju ekologije, društvene odgovornosti i upravljanja
• Uvedite osnovne ESG politike i interne procedure (npr: politika o energiji, radnim uslovima, etičkom poslovanju)
• Usaglasite standarde sa partnerima i klijentima.Pokazivanje spremnosti i transparentnosti je već veliki plus
• Pratite promene u zakonodavstvu
• Nacionalni propisi se sve više usklađuju sa EU direktivama – budite u toku

ESG regulative u EU menjaju pravila igre – ne samo za firme u Uniji, već i za one iz regiona koje žele da ostanu deo evropskog ekonomskog prostora.

Pravovremena priprema i usklađivanje sa ESG principima neće biti samo zakonska obaveza – već ključ opstanka i razvoja u savremenom poslovnom okruženju.